Naručilac, bilo javni bilo sektorski ne mora imati zaposlenog službenika za javne nabavke. Međutim, saglasno odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama,koji je počeo da se primenjuje 01. januara 2024. godine, kada naručilac 

obrazuje komisiju za javnu nabavku koja je procenjene vrednosti iznad 3.000.000 dinara, on je tada u zakonskoj obavezi da u komisiju za javnu nabavku imenuje sertifikovanog službenika za javne nabavke kao člana te komisije. Pre početka primene ovih zakonskih izmena, odnosno do 01. januara 2024. godine, naručilac je mogao umesto sertifikovanog službenika za javne nabavke, u komisiju za javnu nabavku imenovati diplomiranog pravnika, odnosno mastera prava, koji bi zamenio sertifikovanog sluzbenika, što sada nije moguće. Ractio legis ovakvog zakonskog rešenja leži u činjenici da je za uspešno sprovođenje postupaka javnih nabavki neophodno posedovanje posebnih znanja, koja pored poznavanja važećih propisa uključuju i poznavanje rada na Portalu. Kako je i sam zakonodavac naveo, za stručno obavljanje poslova javnih nabavki neophodno je posedovanje sertifikata za službenika za javne nabavke, bez obzira na zvanje. Ono što je interesantno zapažanje, jeste da ovu zakonsku obavezu naručioca ne prati prekršajna odgovornost za naručioca. Drugim rečima, ukolko naručilac ne imenuje u komisiju za javnu nabavku sertifikovanog službenika za javne nabavke, sankcije u vidu prekršaja nisu propisane, pa se za nepostupanje u skladu sa zakonom u vezi sa ovim odredbama naručilac može kazniti jedino ukoliko se pokrene postupak pravne zaštite podnošenjem Zahteva za zaštitu prava, kada Republička komisija može poništiti postupak javne nabavke u celosti.