Neretko se dešava da nakon sprovedenog  postupka javne nabavke i dodele ugovora najpovoljnijem ponuđaču, taj najpovoljniji ponuđač odbija da zaključi ugovor. Motivi ovakvog postupanja izabranog ponuđača mogu biti različiti, od poslovnih i legalnih do onih koji su nezakoniti i koji možda leže u nedozvoljenom dogovoru među ponuđačima.

Ne ulazeći u razloge ovakvog postupanja, kada najpovoljniji ponuđač odbije zaključenje ugovora, po slovu Zakona o javnim nabavkama naručilac može da zaključi ugovor sa prvim najpovoljnijim ponuđačem. Dakle, može, a ne mora. Ukoliko se naručilac odluči da ugovor zaključi sa prvim sledećim najpovoljnijim ponuđačem, onda je od 01. januara 2024. godine u obavezi da donese novu odluku o dodeli ugovora, koju će takođe objaviti na Portal javnih nabavki i koja nadalje može biti predmet osporavanja podnošenjem Zahteva za zaštitu prava. Ista zakonska rešenja su propisana i za slučaj  kada najpovoljniji ponuđač odbije da zaključi okvirni sporazum, a doneta je odluka o zaključenju okvirnog sporazuma.

Česta dilema naručioca u ovakvim situacijama je kako postupiti prema najpovoljnijem ponuđaču kome smo dodelili ugovor, a koji odbija da ga zaključi?

            1) Pre svega, treba videti da li je naručilac u konkursnoj dokumentaciji predvideo da obavezu dostavljanja sredstva obezbeđenja za ozbiljnost ponude. Ako jeste, onda u roku važenja ponude naručilac će tada unovčiti to sredstvo obezbeđenja, ukoliko je predvideo da ono pokriva i slučaj odbijanja da se zaključi ugovor.

           2) Sekundarno, naručilac može da se obrati Komisiji za zaštitu konkurencije sa sumnjom da se taj ponuđač možda dogoorio sa prvim sledećim najpovoljnijim ponuđačem da odustane od zaključenja ugovora. Takvi sporazumi se u pravu  konkurencije nazivaju restriktivnim sporazumima, zabranjeni su i imaju za cilj povredu konkurencije na tržištu uopšte, pa i na tržištu javnih nabavki. Ukoliko bi Komisija za zaštitu konkurencije utvrdila povredu konkurencije, sankcija za takvo postupanje za ponuđače koji su se dogovorili mogla bi da bude i zabrana učestvovanja u postupcima javnih nabavki u trajanju do dve godine, kada ponuđač ne može da učestvuje u postupcima javnih nabavki za vreme trajanja zabrane uopšte. Dodatno, naručilac može iskoristiti ovu okolnost povrede konkurencije i isključiti ponuđača iz sledećeg postupka primenom  fakultativnog pravnog osnova za isključenje iz člana 112.ZJN, i to za period od prethodne 3 godine od isteka roka za podnošenje ponuda.